„Govorim nekoliko svetskih jezika, radim na visokoj poziciji u menadžmentu, uvek sređena, šminka top, odeća top, duhovita, dosta radim ali i izlazim no – ljubavi na vidiku već nekoliko godina nula – današnji muškarci nemaju hrabrosti da priđu, niko više ne prilazi sem matoraca i ovih oženjenih.“
Poznato? E pa rešenje su internet tehnologija i aplikacija imena Tinder. Lično znam dve devojke sa sličnim pričama kao ova gore, obe prepečovale problem Tinderom. Lajk on, lajk ti, četovanje nedelju-dve-tri da probaš provaliti da li je bolesnik ili ne i koliko se poklapate i da li je ozbiljan, posle piće ili večera na nekom javnom mestu (preventivno, isti razlog) – skontate se ili ne i sve krene svojim tokom, sa njim ili sledećim, večera dva, piće dva, izlazak jedan, seks jedan, seks 2, večera 3. Da li će se završiti na koraku nula ili navlačenju burme na ruku – neka ide svojim tokom. Ende. Ništa tu nije za stiditi se, opustite se, ovo je internet vreme.
Lakše je prvi korak da otpočne na internetu jer tu su svi kurčevitiji, hrabriji i duhovitiji nego inače, za tastaturom valjda dobijemo neku posebnu moć – pa onda kad se malo otopi taj inicijalni led lakše ide oflajn varijanta svega, jer taj prvi korak je onaj koji velikoj većini svih predstavlja odlazak na ratište, malo samopouzdanja, da li sam debeo, da li sam mršav, smrdi li mi iz usta, da l’ sam se okup’o, fora će mi sigurno biti glupa, smoriću je, pa šta sad da joj kažem jebote, kako da ne ispadnem glup, ma nema veze – neki drugi put. Pa još ako je ona (ili makar deluje tako) dosta pametnija od mene, više zarađuje, bolje se oblači – ma gde ja imam šanse kod nje.
Naravno, treba imati miligaram mozga pa znati da to kako se neko predstavlja po društvenim mrežama i internetima, u dosta slučajeva nema dodirnih tačaka sa realnošću. Čist primer sam ja, na osnovu nekih mojih pisanija po Linkedinima, Fejsbucima i ovom blogu ljudi misle da sam nešto duhovit i „vau pozitivno lud“ (znam na osnovu poruka koje sam dobijao po društvenim mrežama) a uživo, plač majke božje, dosadan ko Vojislav Koštunica u pidžami dok objašnjava zbivanja na tržištu pamuka u istočnom Sirogojnu.
Ne bih lenj, instalirah Tinder i otvorih profil, baš me zanimalo kako to sve izgleda jer me ta priča od njih dve baš zainteresovala – naravno sve uredno prijavio ženi čisto kako se ne bih probudio ujutru sa odsečenim vićgla bačenim kroz prozor nekom Džekiju, stavih da mi pokaže sve zainteresovane žene i devojke od 18-65 u krugu od 5 kilometara od mene tj Barajeva i opala, videh tri meni poznate osobe. Bukvalno kao ona dobro poznata poruka koja iskače na porno sajtovima šta da radiš sa komšinicom koja je na 5 kilometara od mene te poruke za koju ne znamo koja je jer mi ne idemo na porno sajtove ali znamo poruku nekako neko nam rekao. Možda sam mogao i da započnem neki čet sa njima ali nisam hteo da rizikujem jer trebaće mi vićgla bar još 15-tak godina dok me ne zvekne prostata ili tako neki dilbrejker koji od čačkalice za roštilj pravi kuvanu testeninu, greota.
Nakon što sam proširio pretragu na 50 kilometara od Barajeva, izašlo je tu bogami dosta dosta profila i baš lepog ženskog sveta no meni bila zanimljiva napisana zanimanja a tamo gde jesu bila napisana – ogroman procenat visokoškolskih profila. Sasvim je moguće da se mi muškarci zaista sisice kad su u pitanju te opasne pametnih žene koje odsecaju glave mačetama svojih pozicija i diploma. Nije mi palo na pamet da otvorim profil i kao žensko pa da vidim kakva je ponuda muškaraca ili još ekstremnije da otvorim profil kao žensko i pojurim profile istog pola i isto to sa muškim polom, no neka, ako čita ovo neko od moje familije da znaju da nije rođa baš toliko ‘rso.
Zašto Tinder, zašto ne Fejsbuk? Pa lako pitanje – na Fejsbugu ima dosta klinaca, trolova, raznoraznih bolesnika a i to nije mreža koja je pravljena za pronalazak srodne duše….dok ova baš to jeste. I ti i on i ona su tu da bi sebi našli srodnu dušu tako da nema ustručavanja kad se ostvaruje prvi kontakt. Plus, mora tamo i da se iskešira neki keš da bi Tinder radio u punoj snazi a to baš ne mogu tako lako da odrade klinci a izbegavaju to i raznorazni perverznjaci matori.
Uglavnom, što da ne. Ako imate problem sa pronalaskom srodne duše isprobajte aplikaciju i internet, samo molim vas – pamet u glavu…nema odavanja nikakvih privatnih podataka dok se malo ne upoznate pa nek je i preko četa, pa čak i kad i kad dođe tren za lično upoznavanje, ništa adrese, ništa fiksni telefon i naravno preventivno jedno oko na torbici gde je novčanik…pa ako se ispostavi da je lik dobar kandidat za druženje, ljubav, bambusanje i romansu – neka ide to svojim tokom. A naravno, nemojte misliti da i tamo nema bolesnika, predatora, trolova i sličnih.
Jedna od dve devojke koje znam da su ovako našle srodnu dušu – četovala je 2 meseca pre upoznavanja. Lik kojeg je upoznala je imao sličan bag kao ona – dosta radio i dosta stresan posao isto u nekom menadžmentu, nije izlazio mnogo a i kad je izlazio nije prilazio devojkama jer je smotan po tom pitanju katastrofa (dakle moj čovek), rešio da proba ovako jer čuo od kolege – a nije ni znao pre toga šta je Tinder, video nju, svidele mu se fotke, krenuo čet – i opala, ljubav u punom smislu te reči.
Ovo je vreme internet tehnologija i problema sa kičmenim delom u predelu vrata zbog beskonačnog buljenja u telefone (prvenstveno) pa i u laptopove, tako da cenim da je vreme prešaltati se na te mogućnosti koje nose aplikacije i TCP protokol umesto tog „niko neće da mi priđe, umreću sama i u samoći u nekom selu nadomak Bileće“. Probajte, pa neka ide život.