Svako od nas u nekom delu svog života želi da promeni nešto, bilo da je to pojačavanje fizičke aktivnosti, zdravija ishrana, prestanak pušenja ili promena posla, ali kada odlučimo da tu odluku sprovedemo u delo dolazi do otpora, i vrlo brzo se vraćamo starim navikama.
Istina lezi u tome što smo mi bića navika, iako to možda ne zvuči prijatno, tako je. I zbog toga su promene teške.
Kada shvatimo da svakoj našoj radnji, predhodi misao, a da dnevno imamo 60 000 do 70 000 misli od kojih je 90% istih kao i predhodnog dana. Ustanemo sa iste strane kreveta, obavimo isti jutarnji ritual, sedimo u istoj stolici dok jedemo doručak, držimo svoju šolju istom rukom, vozimo se istim putem na posao… potom žurimo kući kako bismo pojeli svoju većeru, pogledali svoju omiljenu tv emisiju i tako svaki dan. Lako je shvatiti da su navike nešto na šta mi ne utičemo svesno i da je zbog toga promena teška, ona zahteva menjanje dnevnih rituala na koje smo mi navikli i zbog kojih se osećamo prijatno.
Posmatrajte sad malo svoj život…. Ako danas imate iste misli kao i juče, što je i više nego verovatno, onda i birate isto.
Ti isti današnji izbori, oblikovaće isto ponašanje sutra, u okviru koga ćete raditi iste radnje i kao rezultat toga svaki dan se osećate isto. Vaše juče postaje vaše sutra – zbog tog je zapravo vaša prošlost – vaša budućnost.
Za promenu navike potrebno je vreme!
Većina ljudi pokušava da stvori novu stvarnost sa pozicije istog starog „ja“, a to ne ide tako. Ako želite da menjate budućnost, morate bukvalno da postanete nova osoba. Menjanjem svojih misli, automatski menjate odluke, a samim tim će se menjati i vaša sadašnjost – budućnost.
Najteži deo promene je ne odabirati ono što smo odabrali predhodni dan. Razlog zbog čega je to tako teško krije se u tome što nam nove misli i nove radnje koje uvedemo remete naviku i automatski nam postaje nelagodno. Uzmimo na primer da ste danas odlučili da se vozite drugiim putem na posao, taj put vam nije poznat, pa ne možete u potpunosti ni da se opustite, morate da upalite navigaciju i zbog toga vam taj put neće biti prijatna, a već sutra, vratićete se staroj navici i cim sednete u svoj automobil krenućete putem koji koristite svakodnevno, a možda nećete toga biti ni svesni neko vreme.
Upravo je to razlog težine promene. Svaki put kada odlučimo da uradimo nešto dugačije od onog na šta smo navikli postaje nam nelagodno, a to stanje je nama nepoznato i čini nam se da se zbog toga ne osećamo „normalno“.
Bez obzira koliko nam je to neispravno i nelagodno to je trenutak kada mi krećemo ka promeni. Zašli smo u nepoznato, i moramo da se menjamo, staro „ja“ prelazi u novo, a to ne može da se dogodi preko noći, jer za stvaranje novog „ja“ kome će ta novu navika biti prijatna potrebno je vreme.
Zato kada odlučite da promenite neki segment u svom životu, nemojte posle prvog neuspeha odustajati, shavtite da je za stvaranje te navike bilo potrebno vreme, pa je i za promenu iste ono neophodno.
Navike kako smo stekli možemo i menjati, ali je za to potrebno svesno opažanje i samokontrola. Postavite cilj i idite korak po korak, svaki dan bez izuzetka. I uspećete!