Živimo li život po svojim paravilima ili po unapred definisanoj listi koju smo nasledili? Da li ulazak u treću deceniju života znači prelazak na novi stepenik koji sa sobom povlači određene promeni u ponašanju…
Već ste dovoljno veliki, završili ste školu ili je bar njen kraj blizu, posao već imate, ukoliko ste u dužoj vezi očekivano je da je ozvaničite brakom, posle čega dolaze neke malo krupnije stvari na listi u vidu kupovine stana, a nakon toga je na redu proširenje porodice!
Ovakva pravila ponašanja povlače određeni psihični pritisak sa kojim se mladi ljudi sve teže bore. Živimo u svetu koji je u znatnoj meri „luđi“u odnosu na neko ranije vreme, danas se sve svodi na mašineriju paravljenja novca, bez slobodnog vremena, i upravo zbog toga je netrpeljivost među ljudima sve veća, pa samim tim i porodica nije ono što je nekad bila kada su je naši roditelji stvarali, ne kažem da je njihovo vreme bilo bolje u odnosu na ovo sada, ne mislim ni da je ovo lošije, jednostavno svako vreme sa sobom donosi neke izazove.
Zato ne mogu a da ne primetim, da u svemu okolina igra najveću ulogu i da je pritisak koji se pravi mladim ljudima, baš onaj koji prave njima bliske osobe. Da li su ljudi dali sebi za pravo da „zabadaju nos“ u tuđe živote, ili smo mi spustili prag tolerancije pa su neka pitanja postala i više nego škakljiva?
Moderan način života i tehnologije koje su danas dostupne su onemogućile da razlikujemo svoje želje od želja koje nam nameće društvo, prikazivanje dostignuća u vidu materijalnog ili duhovnog bogatstva pojedinaca se u velikoj meri preslikava na život ostalih članova zajednice, pa tako ukoliko je mlađi brat kupio novi automobil, odmah se pribegava nadmetanju sa njim i traženju načina da se i to skine sa sopstvene liste želja.
Da li mi imamo svoje želje ili smo izgubili kompas i zaboravili kakav život zaista želimo da imamo? Da li smo srećni upravo sada, a ako nismo zbog čega nismo…. to su pitanja na koje većina nema odgovor. Život ima procese to je jedna od čestih rečenica koju čujem… ima za svaki deo života ono što se mora i što je obavezno.
Većina mladih još uvek ne zna šta tačno želi, ali kada bismo stali i razmislili gde smo, kuda idemo i koji su naši prioriteti i šta bismo želeli da uradimo u svom životu… pa pre nego što počnemo da ispunjavamo checklist-u koja nam je nametnuta rođenjem, jer sve ima svoje vreme završi školu, zaposli se, stupi u brak, skući se, a potom se ostvarite kao roditelji, a sve te stavke se ispunjavaju do tridesete godine, shvatili bismo da smo se izgubili.
Dobro sagledajte svoje želje i ne dozvolite da tuđe utiču na vaš života, jer ukoliko vi niste sigurni da nešto stvarno želite i ako to pokušavate da dobijete na mišiće velika je verovatnoća da to neće ići lako i da će doći do frustracija koje su glavni problem psihičnog zdravlja, a ukoliko ste u vezi ili braku takve stvari neminivno dovode do nesuglasica među partnerima.
Usaglasite se sa sobom, sa svojim potrebama prvo, pronađite svoj put ka sreći i ne dozvolite da vam mišljenje okoline bude nametnuto, vi živte svoj život po pravilima koja sebi dajete, a ne po onima koje su po drugima ispravna, i tek tada sačinite checklist-u koju ćete sa radošću ispunjavati.
Zato što prioriteti nisu za sve isti, zato oni koji se ne osvrću i kojima tuđa mišljenja nisu važna, imaju ispunjeniji život i srećnije odnose, jer sreća ima mnogo definicija, a samo je ispravna ona koja vas čini srećnim.